Пластична хирургија Ројал | Најповољније цене операција

У цену је укључено: операција, све лабораторијске анализе и једна ноћ боравка под надзором. Нема додатних или скривених трошкова. 

Лабораторијске анализе, интернистички преглед и ЕКГ раде се неколико сати пре саме операције.  

Пацијенте оперише један од наших хирурга који имају неколико хиљада операција груди. Већина наших хирурга су професори на факултетима. Тачно име и презиме хирурга који би вас оперисао можемо да вам кажемо тек када се договори и резервише термин. 

Најчешће врсте операција на штитној жлезди су тиреоидектомија (уклањање дела или целе штитне жлезде) и парциална тиреоидектомија (уклањање само дела штитне жлезде).

Као и код сваке операције, могуће су компликације, укључујући инфекцију, крварење и ожиљке. Такође, постоји ризик од оштећења гласница, што може утицати на говор.

Проблеми са штитном жлездом могу се лечити лековима (за хипотиреозу или хипертиреозу), радиоактивним јодом, или хируршким уклањањем дела или целе жлезде.

Главне индикације за тиреоидектомију су рак штитне жлезде, велики или симптоматски нодули, и хипертиреоза која се не може контролисати лековима.

Да, пацијенти који су имали операцију на штитној жлезди треба да се прате како би се проверили нивои хормона штитне жлезде и да би се пратили евентуални проблеми са калцијумом (ако су оперисане паратиреоидне жлезде).

 Последице могу укључивати промене у нивоу хормона штитне жлезде (хипотиреоза), промене у нивоу калцијума у крви, и понекад оштећење гласница.

Фактори ризика укључују генетске предиспозиције, претходну радијацију на врату, аутоимуне болести, прекомерну производњу хормона или дуготрајну употребу лекова који утичу на хормонски систем.

Прогноза зависи од врсте болести и захвата. Већина операција на бенигним туморима има добру прогнозу, док прогноза за рак зависи од стадијума болести и успеха операције, као и постоперативних третмана.

Хируршка интервенција код хипертиреозе је обавезна ако је болест отпорна на лекове и радиојодну терапију, или ако је присутна велика гуша која узрокује проблеме са дисањем или гутањем. Такође, операција је индицирана код Гравесове болести која не реагује на терапију.

Дијагностика обухвата лабораторијске тестове за мерење нивоа калцијума и паратхормона у крви, ултразвук, сцинтиграфију паратиреоидних жлезда, као и ЦТ или МРИ скенирање како би се лоцирао тумор.

Тумори надбубрежних жлезда могу бити бенигни (попут аденома) или малигни (рак). Бенигни тумори могу узроковати производњу прекомерних хормона (као што је алдостерон, кортизол, адреналин), док малигни тумори могу метастазирати и захтевати агресивно лечење.

Аддисонова болест, или хипофункција надбубрежних жлезда, јавља се када надбубрежне жлезде не производе довољно хормона, попут кортизола. Симптоми укључују умор, слабост, губитак тежине, тамнију кожу (хиперпигментацију), ниску крвни притисак, и повремене нападе мучнине или повраћања. Лечење обухвата надоместну терапију хормонима.

Ендокрина хирургија је грана хирургије која се бави лечењем болести ендокриних жлезда, укључујући штитну жлезду, паратироидне жлезде, надбубрежне жлезде, панкреас и репродуктивне жлезде. Ова хирургија укључује операције за лечење различитих хормонских дисбаланса и тумора.

Операције ендокриних жлезда су врло безбедне када се изводе од стране искусних хирурга. Ипак, као и код свих хируршких захвата, постоје ризици који зависе од специфичне болести и општег здравља пацијента.

Опоравак зависи од врсте операције и обухвата захвата. Пацијенти обично остају у болници 1-3 дана, док се потпуни опоравак може очекивати у року од 2-6 недеља.

Резултати операција ендокриних жлезда могу бити трајни, али зависе од врсте болести и хируршког захвата. У неким случајевима може бити потребно даљње лечење, као што је хормонска терапија или праћење здравља.